SVE STO TRAZIM

Blago jutru koje budis i licu sto te snenog gleda.
U tvom se domu miris hleba decjim smehom siri,
a zalogaji zivota vinom i spokojem zalivaju.

Veliki su snovi koje sanjas i misli sto te vode.
Nebo ti granica, ali i damar jednog srca ceo svemir. .
U hodnicima siroke duse tudji jecaji sporo umiru.

Zelene se suncana polja kojima smelo gazis.
Za svetlim likom i suncokreti glave okrecu,
ali od tvoje gordosti nijedno oko zaplakalo nije.

"Ko si?", pitam, "Covek, ljubav? Kad si sve sto trazim."
"Oboje sam. I jedno sam. Smisao tvoj sam.
A dok tragas, u sebe se zagledaj. Tamo me vec ima."

Marija  17.09.2011.g