KRUG

Neko je ukrao staze,

putokaze izmesao,

savio pruge u veciti krug.

Koraci grabe a cilj sve dalji,

sablasno zevaju puti.

Obalama u zagrljaj plovim

a srce sa jarbola visi.

More brani svoje luke,

ako me talasima ne potopi,

ajkule su mu poslednji

aduti.

Pokusavam s' vetrom,

ledja mu okrecem,

on valjda zna gde zuri.

Ali se lopov stari

u krosnji kestena smirio,

i cuti.

Od vremena sam odustala,

sati se nevoljno vuku.

A znali su gladno

najlepsu noc u trenu pojesti.

Sada su siti minuti.

Ne verujem sudbini,

sama cu da je rodim.

Reci i boja dzepovi puni.

Da li sam stvarna,

il' se to samo pokusaj zivota

sluti?

Marija  21.09.2011.g.