SUMNJA

Rupu na licu zovete osmeh
plaši me šta sve taj bezdan krije,
da l' otrov seje zubima kobre
il' slatki nektar iz njega lije
Sumnjam u vaše namere dobre.

Milost ne viri iz punog džepa
dodir što teši odveć je hladan,
onaj što pred vas položi muku
hoće li ipak ostati gladan
Sumnjam u vašu pruženu ruku.

Da li vam želje slobodno jezde
ili ih čvrsta uguši volja,
možda je vreme velikih suša
krotilo bičem nemirna polja
Sumnjam da znate gde vam je duša.

Nisam od bezgrešnih, niti od jakih
strah od samoće ne mogu skriti,
tražim, a srce potajno zebe
hoću li vama ja dobra biti
Najviše ipak sumnjam u sebe.

Marija 20.10.2011.g.