NIKO

Praznina je mesto gde život ćuti
teža od odlaska, crnja od mraka
kazna bez roka i bez čuvara;
ponekad laka, nagradi bliska
predah od bitke, beg od besmisla
varljiva gospa anđelu slična

Zna biti na tren bojena tuđim
očima istog bespuća punim
što te u prolazu okrznu željom,
žalosno nesvesne da spasa traže
u srcu pajaca slamnatog tela
osmeha lažnog vezenog svilom.

Otvrdla koža katkada sluti
dodire čulne protkane jezom
vrtloge neme što vape krikom;
tad ruka vaja jer duša ne zna
noktima grebe nove obline
ostavlja brazde za seme stida

Praznina je mesto gde reči čame
pretećim hukom pridošle tera
poslušno čedo nagradi mirom;
kad ne znaš gde si i kome ličiš
spoznaja rađa bezglavu sliku -
ništa ni u čemu, a u sred niko

Marija 09.12.2011.g.