LOMAČA

Spalite veštice
urokljivih očiju,
od pera poganih ruku,
misli im gasite
plamenim bičem
da ne putuju
nebom sokolova,
šibajte ih da ne ćute,
da sriču za vama
zlehudima,
pršteći u zvezdama

Nek' im se pesma
u pepeo pretvori,
posejte u njemu
svoje ništavilo,
nek' nikne građa
za crvljive kolevke
bezglasnog plača,
za lomače nove
što i vas gutaće
dok cvileći
gledate ka zvezdama

Marija

...

 ''...Progledale sve jazbine i kanali,
     Na visoko podigli se sutereni,
     Svi podmukli, svi prokleti i svi mali
     Postali su danas naši suvereni.
     Progledale sve jazbine i kanali...''

    Naši dani, V. P. Dis
...

 

NE DIRAJ MOJE KRUGOVE


MERARINA

Mere
Dužinu širine širinu dužine
Učionice učiteljice i table
Mere klupu
Đaka spolja Dlaku olovku devojku
Visine daljine mere
Reč i rupu
Mere glavu prst i ruku
Mere uzimanje
Ostavljanje
Mere muku
Prijatelja
Zver
Veru i neveru
Mere meru
Svet i ljude
I nemerljivo
Nemerljivom sude
Krstom ga lancem mere
Da ne grozi
Da meren bude

GUTANJE

Tanjir guta kašu
I kašiku
Jede čašu
So slanik i flašu
Ždere zdelu i salatu
Pogaču
Kolač
Nož u kolaču
Guta sto stolnjak stolice
Sa onima koji sede
Jede police
Peć i vatru
Sobu jede
Tavan i podrum
Ždere grede
Kuću guta
Hrast i šumu iznad kuće
Komad puta
Guta njive guta plast
Jede Sunce Nebo Vodu
Jede selo
I nenaždran jede sebe
Kao jelo

PESMA ZA MOJ OPROŠTAJ S VAMA

Poslednje sam čuđenje sveta!
Zapamtite kaktus i raspored bodlji -
nabošćete se na reč
Zatalasani smrad
između gornje usne i donjeg kapka oka.

Oko moje jezero sa leševima riba
Nikad ti dosta devojaka

Dosta sa mrtvokrečinama u venama
Žena sa rukama tako ume
tako lepo
da prevaziđe banalnost morala

Nepoimanje zbunjujućeg,
jer sreća mala il' velika
sa dojki mora li se samo mleko piti
ne nadajte se
da me možete ubiti

Autor  - B. S. ( Ne diraj moje krugove )

Veliko hvala na ustupljenim stihovima
Marija

REČ

Od dodira
utešnija
telu okov
straha skida

Od zenice
bistrija
tmurnih misli
talog spira

Dočekuje
sidro baca
u svet prati
krila ima

Reč mi tvoja
gladnoj
žednoj
hleb nasušni
gutljaj vina

...

Nema zagrljaja ni poljupca koji se mogu meriti sa nežnošću tvoje reči. Nema košave koja lakše tera turobne oblake, niti južine koja brže greje zaleđene misli i ispravlja naborano čelo. Svaka tvoja reč seje klicu što buja i zeleni opustelu, zapuštenu baštu, podiže glave poluuvelim cvetovima. Ponekad je kao sonata, miluje i zavodi, drugi put je kao marš, odsečna, opominje i vraća u stvarnost.
Nema u njoj samoljublja, ne odbija se o varljivu površinu ogledala da bi se nasmejala, jalova i bezlična, svome vlasniku. Blagorodna putuje, bogatija se vraća. Bez tvoje reči, ni moje nema.

 Ja sam tvoj odjek, čedo koje čudom rađaš.

Marija

posvećeno